Ako ad­mi­ni­stra­ci­ja Do­nal­da Tram­pa za­i­sta že­li da sma­nji ten­zi­ju u od­no­si­ma s Mo­skvom i po­ku­ša­va da us­po­sta­vi prag­ma­ti­čan od­nos sa Ru­si­ma o pi­ta­nji­ma od za­jed­nič­kog in­te­re­sa, te­ško je tvr­di­ti ka­ko pri­hva­ta­nje Cr­na Go­ra u NA­TO po­ma­že da se taj cilj lak­še po­stig­ne, oci­je­nio je Da­ni­jel de Pe­tris, ana­li­ti­čar iz va­šing­ton­ske or­ga­ni­za­ci­je Di­fens pra­jo­re­tis. On je u tek­stu za ma­ga­zin „Hil” pod­sje­tio da je od­bor za spolj­ne od­no­se još 12. ja­nu­a­ra pre­po­ru­čio po­dr­šku ra­ti­fi­ka­ci­ji pro­to­ko­la o pri­je­mu Cr­ne Go­re u NA­TO.
– Se­na­tor Džon Me­kejn je ove ne­dje­lje po­ku­šao da ura­di upra­vo to, da tra­ži jed­no­gla­snu sa­gla­snost ka­ko bi re­zo­lu­ci­ja o ra­ti­fi­ka­ci­ji bi­la odo­bre­na od svih bez ika­kve do­dat­ne ras­pra­ve. Se­na­tor Rend Pol dao je pri­go­vor na taj za­htjev i on­da se po­vu­kao, osta­vlja­ju­ći Me­kej­na to­li­ko bi­je­snog da je otvo­re­no iz­ja­vio da je mla­đi se­na­tor iz Ken­ta­ki­ja bio u do­slu­hu sa ru­skim pred­sjed­ni­kom Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom u pla­nu ko­ma­da­nja NA­TO-a – pod­sje­tio je De Pe­tris.
On je ci­ti­rao Me­kej­no­ve ri­je­či da „je­di­ni za­klju­čak ko­ji mo­že­te iz­vu­ći ka­da je Pol oti­šao je­ste sa­rad­nja sa Pu­ti­nom jer ne­ma oprav­da­nja za nje­gov pri­go­vor ko­jim od­bi­ja na­mje­ru jed­nog ma­log na­ro­da ko­ji je pod ru­skim na­pa­dom da bu­de dio NA­TO-a”.
– Ali, Me­kej­no­vo obra­zlo­že­nje je ukor i na kra­ju se svo­di na za­blu­du. Na sre­ću, tak­ti­ka gru­bih na­pa­da ne na­vo­di Po­la na pre­da­ju. Po­sto­ji jak raz­log ko­ji uka­zu­je na to da Cr­na Go­ra ne tre­ba da po­sta­ne 29. čla­ni­ca NA­TO-a i za­što to ni­je do­bra ide­ja. U naj­ma­nju ru­ku, Se­nat tre­ba da ima pu­nu ras­pra­vu o ovom pi­ta­nju, osla­nja­ju­ći se na svo­ja ovla­šće­nja o ra­ti­fi­ka­ci­ji – na­gla­sio je De Pe­tris.
On je oci­je­nio da je NA­TO naj­u­spje­šni­ji voj­ni sa­vez ko­ji je svi­jet vi­deo u mo­der­nim vre­me­ni­ma, te da je nje­go­va ko­he­ziv­nost to­kom Hlad­nog ra­ta spri­je­či­la so­vjet­sku eks­pan­zi­ju u Za­pad­noj Evro­pi. Uz to, ka­ko je ka­zao, NA­TO da­je za­pad­nim de­mo­kra­ti­ja­ma i bez­bjed­no­sne ga­ran­ci­je da bi sva­ki na­pad stra­ne si­le na jed­nu čla­ni­cu bio na­pad na sve njih, što je te­melj cje­lo­kup­ne struk­tu­re NA­TO-a.
– Ipak, Me­kejn je re­likt pro­šlo­sti. Nje­go­vi po­gle­di na NA­TO, kao i nje­go­vi sta­vo­vi o upo­tre­bi si­le i ka­da tre­ba is­ko­ri­sti­ti ame­rič­ku voj­nu si­lu ši­rom svi­je­ta, pod­sje­ća­ju na men­ta­li­tet iz Hlad­nog ra­ta, ko­ji je ne­a­de­kva­tan u 21. vi­je­ku. Da bu­de­mo fer, Me­kejn ni­je je­di­ni za­ko­no­da­vac ko­ji po­dr­ža­va ove sta­vo­ve – re­kao je De Pe­tris.
Ka­ko sma­tra, Rend Pol mo­že bi­ti u ma­nji­ni u Se­na­tu, ali nje­gov po­gled na pi­ta­nje ši­re­nja NA­TO-a mno­go je prak­tič­ni­ji i u skla­du je sa že­lja­ma ame­rič­kog na­ro­da.
– Šta tač­no Cr­na Go­ra, ma­la ze­mlja sa ma­nje od 630.000 lju­di, sa bru­to do­ma­ćim pro­iz­vo­dom (BDP) od sa­mo 3,9 mi­li­jar­di do­a­la­ra i ak­tiv­nim voj­nim sna­ga­ma od oko 2.000 voj­ni­ka, mo­že da po­nu­di NA­TO-u a da to on već ne­ma? Te­ško je za­klju­či­ti šta po­zi­tiv­no do­no­si uklju­či­va­nje Cr­ne Go­re u NA­TO. Cr­no­gor­ska vla­da tro­ši 1,6 od­sto svog BDP-a na od­bra­nu, da­kle ma­nje od dva od­sto, ko­je NA­TO sa­da ko­ri­sti kao pu­to­kaz. Ne bi bi­lo mu­dro za po­li­ti­ku SAD i NA­TO da pre­u­zme još je­da­nog čla­na ko­ji ne­će pla­ća­ti svo­je oba­ve­ze za za­jed­nič­ki te­ret od­bra­ne – is­ta­kao je De Pe­tris.
Tre­nut­no, ka­ko je do­dao, 23 od 28 čla­ni­ca NA­TO-a do­pri­no­se ma­nje od dva od­sto za tro­ško­ve od­bra­ne. Cr­na Go­ra bi, ka­ko sma­tra, ta­ko po­sta­la još je­dan za­vi­sna ze­mlja do ame­rič­kog bu­dže­ta, „a te­ško da to Ame­ri­kan­ce či­ni bez­bjed­ni­jim”.
– Tu je i ru­sko pi­ta­nje. Od­no­si SAD i Ru­si­je su mo­žda na naj­go­rem ni­vou od ra­nih 80-ih go­di­na, ka­da su Va­šing­ton i Mo­skva bi­li na ivi­ci nu­kle­ar­nog ra­ta. Ru­ski zva­nič­ni­ci su u vi­še na­vra­ta tvr­di­li da bi uklju­či­va­nje Cr­ne Go­re u NA­TO pred­sta­vlja­lo di­rekt­nu pri­jet­nju nji­ho­vim na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma – za­klju­čio je De Pe­tris.
M.V.


Ne mo­že bez pred­sjed­ni­ko­vog pot­pi­sa

Pro­to­kol o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u sa­da je u re­dov­noj pro­ce­du­ri Se­na­ta SAD jer ne­ma jed­no­gla­sne po­dr­ške da to bu­de iz­gla­sa­no jed­no­gla­sno. To zna­či da bi sa­da i dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na, od 100 se­na­to­ra, bi­la do­volj­na da pro­to­kol bu­de ra­ti­fi­ko­van. Ipak, ka­da će to bi­ti sta­vlje­no na dnev­ni red, od­lu­ču­je re­pu­bli­kan­ska ve­ći­na.
Čak i ako Se­nat za­vr­ši ra­ti­fi­ka­ci­ju to ne­će bi­ti kraj jer na­kon to­ga pred­sjed­nik SAD svo­jim pot­pi­som tre­ba da ozva­ni­či ra­ti­fi­ka­ci­ju.